Рођен је 27.03.1971 . године у Неготину, од оца Јована и мајке Мирославе. За Бранковог живота родитељи су радили у ЈКП и живели скромним животом у породичној кући. Завршио је средњу пољопривредну школу. Рат га је затекао на одслужењу војног рока у морнарици на Вису у Хрватској. Током 1993. године прикључио cе 72. специјалној бригади, где је радио шест година као војник по уговору. Волео је наоружање, роњење и падобранство.
Неутешни брат Љубиша незаборавља последњи поздрав са братом када му је Бранко рекао:
“ Брате , следећи пут видећеш ме у лименом сандуку … „
И заиста, 29.05.1999. године на Косову и Метохији, у реону карауле Кошаре извршавајући додељене му задатке и бранећи отаџбину од терористичких групација гине од стране снајперског хица.
На зиду породичне куће у Неготину, стоји табла која сећа на Бранка на којој пише:
“ Драги наш Бранко, опраштамо се данас тужно од твог напаћеног тела и нетреба много речи ако говоре дела.
На крштењу си добио име Бранко и заиста си оправдао ово име. Положио си свој живот за одбрану отаџбине.
Ниси напустио земљу због кризе, сиромаштва или рата, као ни твоји родитељи који чисте улице овог лепог града.
Нема веће и боље врлине, него ако неко из љубави према ближњима гине!
Жртве које су за Југославију пале, више вреде и значе него све олимпијске медаље драги Бранко!
Твоју војничку дужност си часно испунио и одужио, и од нас захвалност заслужио.
Теби и твојим палим друговима вечни помен и хвала!
Бог да му душу прости!
Петрикић Бранко Петрика
Војник Војске Југославије 27.03.1971.-29.05.1999. „
Петрикић Бранко одликован је Оредном з
а храброст указом председника републике 16.06.1999.године
а храброст указом председника републике 16.06.1999.године
