Георгије „Ђура” Јакшић рођен је у Српској Црњи 1832. као једно од осморо деце. Умро је у Београду 1878. године. Био је српски сликар, песник, приповедач, драмски писац и учитељ и уз Новака Радонића и Стеву Тодоровића припада водећим сликарима српске епохе романтизма.
Његово право име је Георгије. Основну школу је похађао у родној Црњи, Хацфелду и Сегедину. Три разреда гимназије завршио је у Сегедину. Ђура је изучавао трговачки занат у Хацфелду и у Кикинди, али је Ђура сваки пут бежао кући. После завршене гимназије, отишао је у Темишвар да учи цртање код Словака Агоста Дунајског. Уочи револуционарне 1847. године био је студент уметничке академије италијанског сликара Ђакома Марастонија у Пешти, где је био најбољи ученик. Вративши се у родни крај, продужио је да учи сликарство у Бечкереку код Константина Данила. У револуцији 1848—1849. године иако шеснаестогодишњак, учествовао је као добровољац. У Великој Кикинди 1850. године портретисао Влаховића, и поклонио му исти портрет. Била је то прва слика коју је урадио сликар Јакшић. Његови поетски првенци угледали су светлост дана у Сербском летопису 1853. године. Убрзо потом отишао је на Академију финих уметности у Минхен. Крајем 1855. године настанио се у Кикинди и живео од сликарства. Писао је песме и штампао их у Седмици под псеудонимом Теорин. У Нови Сад прешао је 1856. године. По повратку са сликарских студија, живео је у Банату до 1856. Од 1857. прешао је у Србију, где остаје све до смрти. Радио као сеоски учитељ (у Подгорцу, Сумраковцу, Сабанти, Рачи код Крагујевца и Пожаревцу,) и као гимназијски учитељ цртања (у Крагујевцу, Београду и Јагодини). У то време боравио је и у манастиру Враћевшница, где је нацртао неколико историјских портрета, које је поклонио манастиру.