Лав Николајевич Толстој

Лав Николајевич Толстој 

(рус. Лев Николаевич Толстой)  био је гроф, руски писац сврстан у највеће руске реалисте тога доба. Познат по своја два највећа дела, Ана Карењина и Рат и мир, која осликавају дубоку, психолошку и друштвену позадину Русије и њеног друштва у 19. веку.

Био је есејиста, познати борац за права радника, драматург, критичар и морални филозоф, а поред свега пацифиста и левичар. Својим напредним идејама о ненасилном отпору је утицао на личности, које су се појавиле касније, међу којима су најпознатије Мартин Лутер Кинг и Ганди. 

Толстој је рођен у Јасној Пољани, на породичном имању 12 km јужно од Туле, а око 200 km јужно од Москве. 

Толстоји су добро позната фамилија старог руског племства. Он је био четврто од петоро деце грофа Николаја Илича Толстоја, ветерана Отаџбинског рата из 1812, и грофице Марије Толстој (рођена кнегиња Волконскаја). Толстојеви родитељи су умрли кад је он био веома млад, па су њега и његову браћу и сестре одгајили рођаци. Године 1844, он је почео да студира право и оријенталне језике на Казањском универзитету. Учитељи су га описали са „неспособан и невољан да учи“. Напустио је универзитет усред студија, вратио се у Јасну Пољану и затим провео највећи део времена у Москви и Санкт Петербургу. Године, Након што је накупио тешке коцкарске дугове, он је 1851. год отишао са старијим братом на Кавказ и приступио армији. 

У то време је почео да пише.

Његов преображај из аутора раскалашног и привилегованог друштва у ненасилног и духовног анархисту његовог каснијег доба је узрокован његовим искуствима у војсци и путовањима по Европи – 1857. и 1860-61. Толстој је 1857. присуствовао јавном погубљењу у Паризу, што је било трауматично искуство које је обележило остатак његовог живота.

Његово европско путовање током 1860–61 обликовало је његов политички и књижевни развој. Имао је прилику да се сретне са Виктором Игом, чије литерарне таленте је Толстој величао након читања Игоове тек завршене Les Misérables. Сличне евокације сцена битки у Иговој новели и Толстојевом Рату и миру индицирају тај утицај.

На Толстојеву политичку филозофију је исто тако утицала његова посета француском анархисти Пјеру Жозефу Прудону из марта 1861, који је у то време живео у егзилу у под лажним именом у Бриселу.

 

Осим прегледа Прудонове предстојеће публикације, La Guerre et la Paix (Рат и мир на француском), чији наслов је Толстој позајмио за своје ремек-дело, њих двојица су дискутовали о образовању.

Испуњен ентузијазмом, Толстој се вратио у Јасну Пољану и основао 13 школа за децу руских сељака, који су управо били еманциповани од кметства 1861. Толстој је описао школске принципе у свом есеју из 1862. године „Школа у Јасној Пољани“. 

Толстој је 1862. г. оженио Софију Андреевну Берс, пореклом Немицу, 16 година млађу од њега. Софија (деминутив Соња) је била ћерка угледног дворског лекара Андреја Берса, a праунука грофа Петра Завадовског, првог министра образовања у царској Русији. Имали су 13 деце, од којих је осам преживело детињство.  Соња радила као секретарица, едитор и финансијски менаџер и ручно је преписивала његове епичке радове с времена на време. Толстој је настављао да уређује Рат и мир, и биле су му потребне чисте финалне верзије да се испоруче издавачу.

Толстојева породица је напустила Русију након Руске револуције из 1905. и накнадног успостављања Совјетског Савеза, и стога његови потомци и родбина данас живе у Шведској, Немачкој, Уједињеном Краљевству, Француској и Сједињеним Државама. Међу њима је шведска певачица Викторија Толстој и шведски земљопоседник Кристофер Паус, Хереста.

Лав Толстој 1897.

Толстој је један од великана руске књижевности; његови радови обухватају романе Рат и мир и Ана Карењина и новеле као што су Хаџи Мурат и Смрт Ивана Илича.

Верује се да је Толстој умро од запаљења плућа у Астапову, на железничкој станици 1910. године, након што је усред зимске ноћи напустио дом. Имао је 82 године. Дуго је боловао, па су бригу о њему преузеле супруга и кћерке. На место смрти одмах су дошли лекари, дајући му инјекције морфија. Полиција је покушала да ограничи приступ посмртној церемонији, али хиљаде сељака је било у колони на његовој сахрани. Неки су, додуше, знали само да је „неки аристократа преминуо. Тако се испоставило да нису довољно знали о животу и делу овог руског реалисте.

Дела – Романи и новеле

Кратке приче

 Комади

 Научна дела и полемике