Василиј Филипович Маргелов, руски генерал армије родио се 1908. у Јекатеринославу, данашњи Дњепропетровск (Дњепр) у Украјини. Са 20 година ступа у армију, а у војној школи у Минску пролази обуку за снајперисту. Своје прво ватрено крштење имао је током присаједињења западних делова Украјине и Белорусије у састав СССР-а 1939. године и Совјетско-финском рату, где командује самосталним скијашким батаљоном. На почетку Другог светског рата мајор Маргелов је упућен у опкољени Лењинград, где командује пуком поморских пешадинаца, који успева да трансформише у јединицу сличну оној којој је претходно командовао у Финској. У другој половини 1942. сада већ потпуковник Маргелов је упућен у Стаљинград, а преко Херсона, Николаева, Молдавије, Румуније и Бугарске стиже на јесен 1944. у Србију, где учествује у ослобађању делова Србије међу којима су и Панчево и Београдска операција. У марту 1944. након ослобођења Херсона Василиј Маргелов добија генералски чин и орден Хероја Совјетског Савеза. До краја Другог светског рата после ослобођења ПАнчева и Београда његове јединице се боре у Мађарској, Аустрији и Чехословачкој. Пред генералом Маргеловим 12. маја 1945. оружје је положило 32 000 војника најелитнијих Хитлерових војника из СС дивизија „Мртвачка глава“ и „Велика Немачка“. Своје учешће у Другом светском рату тријумфално завршава на Паради у Москви 22. јуна 1945, где командује парадним пуком.
Блиставу војничку каријеру генерал Василиј Маргелов наставља и у мирнодопским условима. Десантник број 1 совјетске армије дефинитивно постаје 1954. године и на том месту, уз двогодишњи прекид од 1959-1961. остаје све до 1979. године. Суворов двадесетог века, Десантник број 1, Ујка Васа, С нама је Бог и генерал Маргелов, само су неки од имена и парола, које се о генералу армије Василију Филиповичу Маргелову могу прочитати у руским војним часописима.
За близу четврт века ере генерала Василија Маргелова, ВДВ (формално постоји од 1941) стиче репутацију једне од најбољих војних јединица на свету, спремне да у најкраћем року изврши сваки борбени задатак. У руској армији постоји изрека да „стратешка авијација лети даље од свих, војници председничког пука машрирају непрекидно као роботи, космичке снаге виде иза границе хоризонта, стратешке подморнице уништавају градове, а ВДВ Спецназ-ГРУ је најстрашнији.“
Ваздушно десантне снаге (ВДВ) Армије Руске Федерације обележавају свој празник 2 августа, као сећање на дан када је на територији СССР-а извршен први скок падобраном 1930. године. То је елитни род војске, који обједињује главнину руских (раније совјетских) специјалних јединица,
У време генерала Маргелова падобранске десанте поред војника почела је да изводи и борбена техника. Успешно приземљење из авиона избаченог борбеног возила БМД-1 први пут у историји извршено је 1969. године. Командант посаде возила, које су специјални падобрани безбедно спустили на земљу, био је пуковник Александар Маргелов, син команданта ВДВ-а. Легенде које круже у војним круговима, кажу да је управо Василиј Филипович утицао да се његовом сину за овај подухват не додели звање Хероја СССР-а, јер је сматрао да је један такав орден у породици Маргелов довољан. Ипак тридесетак година касније за овај, те сличан подухват поновљен 1976. године, пуковник Александар Маргелов добија орден Хероја Русије.
Маргелов са курсантима ВДВ-а, 1977. Извор Архивска фотографија
Други син легендарног команданта ВДВ-а, генерал пуковник Виталиј Маргелов, такође је одабрао професију заштитиника отаџбине. Служио је близу четири деценије у КГБ-у и касније Спољној обавештајној служби Руске Федерације, где је радио као заменик директора службе од 1997. до 2003. године.
Споменик Василију Ф. Маргелову у Магазу. Извор: Игор Дамјановић/ Фотографија из личне архиве
Генерал армије Василиј Маргелов умро је 4. марта 1990. године. Најелитнија руска десантна војна школа у Рјазану носи његово име, као и улице, тргови и булевари у више руских градова. Споменици Десантнику број 1 постоје у Санкт Петербургу, Тули, Омску, Рјазању, Владикавказу, Назрању, Петрозаводску, Пскову и другим градовима. Припадници ВДВ-а често умеју да кажу да је у њиховим јединицама и даље жив „Маргеловски“ дух.
У Панчеву је 2021. године је трг који спаја улице Ослобођења и Лава Толстоја добио име Трг Маргелова и планирано је да се на кружном току трга постави споменик генералу Маргелову. На овај начин Панчево као град Србских специјалаца жели да се одужи једном од својих ослободилаца у Другом светском рату.