МИХАЈЛО Идворски ПУПИН
(Идвор, 1854. – Њујорк 1935.)
Српски и амерички научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија и почасни конзул Србије у САД. Био је један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци.
После основне школе у Идвору, 1872 средњу уписује у Панчеву.
Због активности у покрету Омладине српске и сукоба са немачком полицијом морао је да напусти Панчево. Године 1872, одлази у Праг, где, захваљујући стипендији коју прима из Панчева наставља школовање.
Након очеве смрти, у двадесетој години живота, због финансијских тешкоћа, прекида школовање у Прагу и одлази у Америку. У Америци је пет година радио као физички радник и учио енглески, грчки и латински језик након чега почиње студије на Колумбија универзитету и улази у сферу научног и експерименталног рада. Добитник је многих научних награда и медаља. Био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета. Добитник је Пулицерове награде за аутобиографско дело „Са пашњака до научењака“.
Михајло Пупин је током свог научног рада дао значајне доприносе на пољу телеграфије, телефоније, рендгенологије као и заслуге за развој електротехнике. Пупинов најзначајнији проналазак је у свету познат под именом „Пупинова теорија“ и дело „Пупинови калемови“.
Целога живота памтио је речи своје мајке које га воде да стално учи , а сећајући се својих почетака и порекла разумљива је његова животна премиса: „За младог човека уопште није несрећа бити без новца, ако се одлучио да сам себи крчи пут самосталном животу, под условом да у себи има снаге да савлада све тешкоће са којима се сукобио.“