био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Рођен је 25. априла 1914. у селу Присојни Орах, код Плужина. Потицао је из сиромашне сељачке породице. Након завршетка основне школе, завршио је обућарски занат. У потрази за послом, 1934. је дошао у Панчево. Још као шегрт, упознао се са радничким покретом. Читао је револуционарне књиге и добијао сазнања о револуционарној борби радничке класе.
У време његовог доласка у Панчево, комунисти у јужном Банату, под руководством Жарка Зрењанина, радили су на обнављању партијских организација, које су биле разбијене у годинама шестојануарске диктатуре. Међутим, 1936. је дошло до нових полицијских провала у партијску организацију. Управо те године Марко Кулић је постао члан Уједињеног радничког синдиката (УРС) у Панчеву. У синдикатима је упознао многе комунисте, који су га 1938. примили у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).
Заједно са Стевицом Јовановићем и Брацом Петровим, радио је на формирању првог партизанског одреда у Војводини — Јужнобанатског партизанског одреда, који је 11. јула 1941, код Владимировца извршио своју прву диверзантску акцију.
Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита 27. новембра 1953, проглашен је за народног хероја.
Године 1951. у Градском парку у центру Панчева постављене су три спомен-бисте народним херојима из овог краја — Олги Петров, Стевици Јовановићу и Марку Кулићу. Аутор Маркове бисте била је вајарка Олга Јеврић. Његово име данас носе три улице – у Панчеву, Зрењанину и Владимировцу