Василије Васа Живковић (1819 — 1891) је био српски песник и свештеник.
Између осталог, написао је и текстове народних попевки „Радо иде Србин у војнике“ и „Opao кликће са висине„.
Његово крштено име било је Василије. Родио се у граничарској вароши Панчеву 31, јануара 1819. и ту је провео цео свој живот. У Панчеву је завршио и основну школу, а потом је похађао карловачку и сегединску гимназију. Завршио је права у Пешти и Пожуну, али и богословију у Вршцу. Оженио се у Панчеву, где је и постао свештеник. Био је секретар Одбора у Буни, постао је и прота и био учесник на Народноцрквеним саборима.
Отац Теодор је био панчевачки свештеник, па је од њега, осим имања, наследио и занимање и парохију (1845. постао је парох Успенског храма). Био је и „ љубитељ књиге“, чије се име спомињало по часописима, ако не као писца, a оно као име човека који купује и шири књигу, помаже и воли књижевност. То своје поштовање и љубав према књизи пренео је и на сина, који је постао представник песника српске литературе у четрдесетим годинама XIX века.
Умро је 25. јуна 1891. године