Александар Њагул, рођен је 05.09.1974. године у Панчеву. Oсновну школу је завршио у Добрици, а средњу у Алибунару.
Војни рок је одслужио у Врању, 1993/4. По повратку из војске, оженио се својом љубављу из детињства, комшиницом Далиборком.
У јулу, следеће године је добио ћерку Александру. У априлу, 1997. Почео је да ради у 72. Специјалној бригади, као војник по уговору.
Заједно са јединицом 08.јуна 1998. одлази на Косово и Метохију и те исте године, 02. августа гине на терену извршавајући додељене му задатке и бранећи своју отаџбину од терористичких и сепаратистичких групација.
Ћерка Александра је желела да са нама подели нека своја размишљања и осећања. ХВАЛА ТИ АЛЕКСАНДРА!
„Са својим сећањима или маштом, живимо сви ми, ево, већ годинама. Уз празнине које са свим тим годинама постају само веће. Подсвесно потискујемо сећања, мислећи да ће наша празнина постати мања… а онда плачемо, јер је немогуће задржати толико нестварних емоција“.
‘’Можда није нормално да пишеш само о војсци, рату и смрти. Само покушај да све то оставиш тамо где треба да буде. Под земљом.’’
„Ми, у ствари, причамо само када га замислим довољно јасно. И када сам сигурна да треба да зна“.
„Нисму ми познати разлози из којих су људи отишли тамо, а неки од њих и завршили тако. Али, верујем да је један део слагалице, можда и најмањи, али вероватно најзначајнији, тај идеал, какав би, можда, требало да расте у сваком од нас. Не смеш признати да се плашиш. Бориш се, идес правим путем, а не знаш да ли ћеш стићи“.
„На крају, нема речи које описују стање ствари у нашим животима,
На крају, нико не гледа твоје деловање, до пресудног момента,
Ти одлучујеш како желиш бити упамћен,
Јер, на крају, и нема неких разлика…тамо доле“.
„Али зато овде памтимо! Оне исправне, и часне, какав је био и њихов позив. Памтимо их, јер имамо и због чега“.
„Плашим се због оних које волим, који ме чувају док су будни… Плачем због оних који нису ту у стварном облику, или многима именом нису познати, а пишем да бих их ујединила, и у њима пронашла смисао“.
„Благо онима који гледајући горе мисле само на то да ли је облачно или не“.