Савез извиђача Србије

Идеја о оснивању извиђачког покрета настала је у Јужној Африци 1899. године. Извиђачки покрет је основао енглески Генерал – мајор Роберт Стивенсон Смит Баден Пауел (енгл. Роберт Степхенсон Смyтх Баден-Поwелл, 1907. Године у Енглеској.

У Србији, извиђачи постоје од 1911. Године. Оснивач и тадашњи вођа покрета је био Др Милош Поповић. Основа за настајање извиђачког покрета у Србији је превод Баден Пауелове књиге Извиђаштво за дечаке која је преведена на српски језик.

Извиђаштво у Србији има традицију дугу 110 година. Свега четири године након оснивања Светског скаутског покрета 1907. године у Лондону, основан је извиђачки покрет и у Србији. Оцем извиђаштва у Србији сматра се др Милош Ђ. Поповић који је. године у Београду основао прву извиђачку чету, по угледу на скаутски покрет у Енглеској, који је до тада већ добио следбенике и у другим европским земљама. Тај догађај сматра се зачетком извиђачке организације у Србији. Исте године оснивају се чете и у Нишу, Крагујевцу, Ваљеву и Врању. Штампу првог извиђачког приручника финасирао је Краљ Петар I Карађорђевић.

Већ следеће, 1912. године, 6. маја, у Крагујевцу је одржан конгрес, на коме је донета одлука о оснивању прве извиђачке организације, са идејом да едукује и васпитава децу и младе усађујући им позитиван систем вредности и да код њих развија свест о здравим животним навикама и важности очувања животне средине. Након тога, извиђаштво у Србији бивало је све популарније и покрету се придруживао све већи број младих. До 1929. године, покрет је порастао на чак 10 000 чланова широм тадашње Југославије и добио име „Савез извидника Краљевине Југославије“. Исте године одржана је и прва извиђачка смотра у Београду.

Савез извидника Краљевине Југославије 1922. године учествовао је у оснивању кровног извиђачког савеза на светском нивоу – Светске организације скаутског покрета чији је и данас члан, а која обухвата преко 40 милиона извиђача у готово свим земљама света.

Након Другог светског рата, већ 1944. године покушана је обнова извиђачке организације, али је услед забране организовања цивилног друштва то онемогућено. Прво успешно организовање било је 1948. у Врању. Током 1950. и 1951. године, широм Србије обнављане су постојеће и стваране нове извиђачке чете. Већ 1952. године (16. новембра) поново је формиран Савез, овога пута под називом „Савез извидника и планинки Народне Републике Србије“. Године 1959. назив је преименован у „Савез извиђача Србије“ – име које носи све до данас. За све то време извиђаштво у Србији се развијало, окупљало велики број деце и младих и било препознато као организација од посебног значаја за васпитање и образовање деце и младих.

Савез извиђача Србије је добровољна, самостална, неполитичка, друштвена и васпитна организација деце, омладине и одраслих. Савез извиђача Србије чине чланови, њихове јединице и савези. Савез представља и заступа старешина савеза.[1]

Циљеви и задаци

Одликовања Савеза извиђача Србије – Сребрни Јаворов лист и Извиђач Орао. Златни Јаворов лист је исти као и сребрни, само наравно друге боје.

доприноси развоју својих чланова као појединаца на достизању њихових умних, физичких, духовних и друштвених могућности и као одговорних грађана локалне, националне и међународне заједнице;
подстиче своје чланове да трагају за сопственом духовношћу;
развија код извиђача љубав према природи и животу у њој, разумевању њених закона, учи их да чувају флору и фауну и остала богатства природе и укључује их у све акције заштите природе и човекове радне и животне средине;
свестрано васпитава своје чланове и развија код њих позитивне особине као што су: радиност, скромност, истрајност, сналажљивост, храброст, поштење, штедљивост и смисао за живот у мањим и већим колективима;
развија код својих чланова поштовање људи, пријатељство међу људима и народима и поштовање њиховог личног, верског и политичког убеђења.

Категорије чланства

Чланови Савеза извиђача Србије се деле у четири категорије:

полетарци (дечаци) и пчелице (девојчице)-(7 -11 година старости / И – ИВ разред основне школе);
млађи извиђачи (дечаци) и млађе планинке (девојчице)-(11 – 15 година старости / В – ВИИИ разред основне школе);
извиђачи (младићи) и планинке (девојке)-(15-20 година старости / узраст средње школе)и
брђани (мушки и женски чланови)-(чланови преко 20 година старости).

Заједнички назив за све чланове је извиђач.

Остале организације извиђача на територији Србије

У Републици Србији делује још:

Савез извиђача Војводине
Савез извиђача Косова и Метохије
ДЕСМОС – Међународна организација православних извиђача

Чланови Савеза извиђача Војводине, и уједно и чланови Савеза извиђача Србије су сви одреди и самосталне чете које се налазе на територији Аутономне покрајине Војводине. Седиште Савеза извиђача Војводине је у Новом Саду.

Извиђачки завети и закони

Сваки грађанин може бити члан Савеза извићача Србије. Учлањењем у Савез, извиђач прихвата и примењује завете и законе извићача, односно обећање и законе полетараца, чиме стиче различита права и обавезе.

Извиђачки закони:

Извиђач је добар друг, ведар, друштвен и несебичан.
Извиђач је користан члан заједнице у којој живи.
Извиђач је честит, учтив и клини се штетних навика.
Извиђач цени и развија духовне и културне вредности.
Извиђач је искрен, говори истину и бори се за њу.
Извиђач поштује родитеље и старије, а помаже млађим и слабијим.
Извиђач стално учи и примењује стечена знања.
Извиђач је вредан, истрајан и цени рад.
Извиђач воли природу, упознаје је и чува.
Извиђач одговорно извршава заједничке одлуке.