Идеју о оснивању српске гимназије у Панчеву покренуло је српско грађанство тридесетих година 19. века. Великодушним гестом берберина и житарског трговца Томе Сандуловића 1835. године почиње стварање фонда за оснивање гимназије.
Годину дана касније други житарски трговац Игњат Барајевац завештао је имање које се састојало од велике зграде, гостионице „Код звезде”, за оснивање ђачког интерната. Али, и поред ових легата, средства нису била довољна, а власти нису биле вољне да финансијски помогну, те је оснивање гимназије морало да буде одложено. Ипак, на великодушни гест Игњата Барајевца и Томе Сандуловића и дан-данас нас подсећа Споменик оснивачима Гимназије у порти Успенске цркве.
Прича се наставља 1851. године, када се, наредбом Дворског ратног савета у Бечу, отвара Царско-краљевска нижа реалка, да би се 1863. године она претворила у Царско-краљевску вишу реалку. Ова година узета је за годину оснивања Гимназије. У то време ђак ове немачке реалке током две школске године био је Лаза Костић, највећи поета српског романтизма.
Многи бивши ученици били су, или и данас јесу, угледни и афирмисани академски грађани, уметници, лекари, професори, спортисти. Међу славним именима су Михајло Пупин, Урош Предић, Милош Црњански, прота Васа Живковић, Мита Топаловић, Стојан Трумић, академик Димитрије Стефановић, Небојша Глоговац, Нађа Хигл и многи други. Гимназија и данас чува и негује свој велики и дуже од једног и по века стицан углед.