Надгробни споменик борцима из Првог и жртвама фашистичког терора из Другог св. рата налази се на Православном грoбљу у Панчеву, средина парцеле бр.13. Споменик се састоји од спомен-костурнице и велике мермерне плоче на којој су исписана имена 130-орице бораца Првог светског рата и омање пирамиде од камена, на чијој је предњој страни уграђена мала мермерна плоча, посвећена жртвама фашистичког терора…
Марко Кулић ( 1914 — 1941) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Рођен је 25. априла 1914. у селу Присојни Орах, код Плужина. Потицао је из сиромашне сељачке породице. Након завршетка основне школе, завршио је обућарски занат. У потрази за послом, 1934. је дошао у Панчево. Још као шегрт, упознао се са радничким покретом. Читао је револуционарне књиге и добијао сазнања о револуционарној борби радничке класе. У време…
Милош Теодоровић Обреновић Рођен 18. марта 1780. или 1783 — 26. септембар 1860), био је кнез Србије од 1817. а пре тога други врховни вожд од 1815. године. Године 1830. добио је достојанство наследног Кнеза. Владао је Србијом од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године. Учествовао је у Првом српском устанку као борац да би због заслуга догурао до звања војводе, истакавши се у борбама код Ужица. Након слома устанка, 1813, био је један од…
Рођен је 17. марта 1904. године у селу Делиблату, код Ковина. Обућарски занат је завршио у Вршцу, где се и упознао са радничким покретом. У радничком покрету је био од 1918. године, а члан Савеза комунистичке омладине Југославије је од 1920. године. Био је члан и секретар Централне управе радника Југославије. Од 1921. године живео је у Загребу, а у периоду од 1924. до 1928. школовао се на Свердловском универзитету у Москви. На Четвртом конгресу КПЈ у Дрездену,…
Стеван Шупљикац Војвода српски, аустријски генерал-мајор и први војвода Српске Војводине, Стефан Шупљикац, рођен је 1786. године у Петрињи у Аустрији (данашња Хрватска), а умро 1848. године у Панчеву (данас Србија). Шупљикац потиче из српске граничарске породице; отац му је био Србин штабс-официр. Похађао је Карловачку гимназију, а филозофију завршио у Шопроњу (Аустрија). Током школовања имао је најбоље оцене „првог реда“ (1804). У аустријску војску је ступио 1805. године, и био…
По налогу првог панчевачког урбанисте, бригадног генерала Миховила Михаљевића, 1829.године на југоисточном крају града је подигнута Народна башта, површине 16 јутара, створене од једне шумице. Тадашњи планери су овај простор организовали по узору на немачке паркове, који су били синтеза елемената француских и енглеских паркова. Млада буржоазија широм света је инсистирала на изградњи великих паркова изван центра насеља и тиме…
Школу је почео да учи у Земуну, када му је било шест година. Када је завршио у српској, провео је још три у немачкој школи. Године 1835. уписао се у Крловачку гимназију у којој је изучио шест разреда, колико је тада у њој било. Тада је почео да пише поезију, за разлику од осталих књижевника своје песме је писао на народном језику. У лето 1841.…
Споменик псу Леу у Народној башти је јавни споменик аутора Светлане Каровић Деранић постављен 2015. године у Народној башти Споменик храбром јазавичару који је жртвовао свој живот како би спасао девојчицу подигнут је на иницијативу удружења Друштва пријатеља животиња „Љубимац”. Постављањем оваквог споменика, Панчево се сврстало у малобројне светске метрополе које су на овакав начин одале почаст човековом најбољем пријатељу.…
Панчево је 6. октобра 1944. године ослобођено од окупатора у Другом светском рату. Тај датум је један од најзначајнијих у историји Панчева, дан када су војници немачког Рајха побегли пред надолазећим трупама бораца Народноослободилачке војске и руске Црвене армије. У тешкој борби за ослобођење Панчева у Другом светском рату учествовали су партизани Јужнобанатског, Панчевачког, Вршачког и Белоцркванског партизанског одреда и…
Споменик погинулим борцима Црвене армије на Тргу Маргелова Споменик под претходном заштитом, Аутор: непознат Споменик је подигнут погинулим борцима Црвене армије страдалим у борбама за ослобођење Панчева 1944. године. Спомен обележје подигнуто је изнад костурнице. Посмртни остаци погинулих ексхумирани су 1962. године и пренети у заједничку спомен костурницу на Градском гробљу у Вршцу. Споменик је од гранита, постављен на три…