Милош Теодоровић Обреновић Рођен 18. марта 1780. или 1783 — 26. септембар 1860), био је кнез Србије од 1817. а пре тога други врховни вожд од 1815. године. Године 1830. добио је достојанство наследног Кнеза. Владао је Србијом од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године. Учествовао је у Првом српском устанку као борац да би због заслуга догурао до звања војводе, истакавши се у борбама код Ужица. Након слома устанка, 1813, био је један од…
Рођен је 17. марта 1904. године у селу Делиблату, код Ковина. Обућарски занат је завршио у Вршцу, где се и упознао са радничким покретом. У радничком покрету је био од 1918. године, а члан Савеза комунистичке омладине Југославије је од 1920. године. Био је члан и секретар Централне управе радника Југославије. Од 1921. године живео је у Загребу, а у периоду од 1924. до 1928. школовао се на Свердловском универзитету у Москви. На Четвртом конгресу КПЈ у Дрездену,…
Стеван Шупљикац Војвода српски, аустријски генерал-мајор и први војвода Српске Војводине, Стефан Шупљикац, рођен је 1786. године у Петрињи у Аустрији (данашња Хрватска), а умро 1848. године у Панчеву (данас Србија). Шупљикац потиче из српске граничарске породице; отац му је био Србин штабс-официр. Похађао је Карловачку гимназију, а филозофију завршио у Шопроњу (Аустрија). Током школовања имао је најбоље оцене „првог реда“ (1804). У аустријску војску је ступио 1805. године, и био…
По налогу првог панчевачког урбанисте, бригадног генерала Миховила Михаљевића, 1829.године на југоисточном крају града је подигнута Народна башта, површине 16 јутара, створене од једне шумице. Тадашњи планери су овај простор организовали по узору на немачке паркове, који су били синтеза елемената француских и енглеских паркова. Млада буржоазија широм света је инсистирала на изградњи великих паркова изван центра насеља и тиме…
Школу је почео да учи у Земуну, када му је било шест година. Када је завршио у српској, провео је још три у немачкој школи. Године 1835. уписао се у Крловачку гимназију у којој је изучио шест разреда, колико је тада у њој било. Тада је почео да пише поезију, за разлику од осталих књижевника своје песме је писао на народном језику. У лето 1841.…
Споменик псу Леу у Народној башти је јавни споменик аутора Светлане Каровић Деранић постављен 2015. године у Народној башти Споменик храбром јазавичару који је жртвовао свој живот како би спасао девојчицу подигнут је на иницијативу удружења Друштва пријатеља животиња „Љубимац”. Постављањем оваквог споменика, Панчево се сврстало у малобројне светске метрополе које су на овакав начин одале почаст човековом најбољем пријатељу.…
Панчево је 6. октобра 1944. године ослобођено од окупатора у Другом светском рату. Тај датум је један од најзначајнијих у историји Панчева, дан када су војници немачког Рајха побегли пред надолазећим трупама бораца Народноослободилачке војске и руске Црвене армије. У тешкој борби за ослобођење Панчева у Другом светском рату учествовали су партизани Јужнобанатског, Панчевачког, Вршачког и Белоцркванског партизанског одреда и…
Споменик погинулим борцима Црвене армије на Тргу Маргелова Споменик под претходном заштитом, Аутор: непознат Споменик је подигнут погинулим борцима Црвене армије страдалим у борбама за ослобођење Панчева 1944. године. Спомен обележје подигнуто је изнад костурнице. Посмртни остаци погинулих ексхумирани су 1962. године и пренети у заједничку спомен костурницу на Градском гробљу у Вршцу. Споменик је од гранита, постављен на три…
Василиј Филипович Маргелов, руски генерал армије родио се 1908. у Јекатеринославу, данашњи Дњепропетровск (Дњепр) у Украјини. Са 20 година ступа у армију, а у војној школи у Минску пролази обуку за снајперисту. Своје прво ватрено крштење имао је током присаједињења западних делова Украјине и Белорусије у састав СССР-а 1939. године и Совјетско-финском рату, где командује самосталним скијашким батаљоном. На почетку Другог…
Георгије „Ђура” Јакшић рођен је у Српској Црњи 1832. као једно од осморо деце. Умро је у Београду 1878. године. Био је српски сликар, песник, приповедач, драмски писац и учитељ и уз Новака Радонића и Стеву Тодоровића припада водећим сликарима српске епохе романтизма. Његово право име је Георгије. Основну школу је похађао у родној Црњи, Хацфелду и Сегедину. Три разреда гимназије завршио је у Сегедину. Ђура је…